Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Марина Богдановић | ТАЈНА СВИХ ТАЈНИ



Када ме о љубави упиташ... ћутим
Јер мени је све у наготи ока
У које ми јутром
Храст светлосне ваши сипа
И ја се будим само због тога
Да међу слепоочницама тињам
До новог постојања о којем ништа не знам

Понекад... та светлост је толико јака
Да из куће излећем као ватра
Као страх од пожара

Успут упијеном влагом
Утолном водом свих мојих жеђи омекшам
Због траве у парку коју ни кораком не желим да озледим

А ту безазленост
Увек нањуши неко псето што за пољупцем жуди
Са задахом хране коју је покупило са асфалта на влажној њушци

За мене то је тајна свих тајних вечера

Љубити
Као изрод нежности
Не знајући ништа о чистоћи

Док се преко усана изливам


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајта