Textual description of firstImageUrl

Марина Богдановић | ТАЈНА СВИХ ТАЈНИ



Када ме о љубави упиташ... ћутим
Јер мени је све у наготи ока
У које ми јутром
Храст светлосне ваши сипа
И ја се будим само због тога
Да међу слепоочницама тињам
До новог постојања о којем ништа не знам

Понекад... та светлост је толико јака
Да из куће излећем као ватра
Као страх од пожара

Успут упијеном влагом
Утолном водом свих мојих жеђи омекшам
Због траве у парку коју ни кораком не желим да озледим

А ту безазленост
Увек нањуши неко псето што за пољупцем жуди
Са задахом хране коју је покупило са асфалта на влажној њушци

За мене то је тајна свих тајних вечера

Љубити
Као изрод нежности
Не знајући ништа о чистоћи

Док се преко усана изливам



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана