slike pesnika

Марина Богдановић | СА ТОБОМ У СЕБИ



Са тобом у себи препуштам се ветру
као да су руке свуд по мени пале,
уз галоп кошаве сустигну ме лако
па тону по мени као да су праве.

А кад приђе близу нестварно је живо
твоје сновиђење концентрат од глади,
грчевима чежње повија у црно,
оњуши ме језом и на сто постави.

Ево послужења од крви је слатко,
отвори ми уста да залијеш небом,
у очима мојим огледај се силни
што замишљен облак шаком си разнео.

Ту на мојој кожи твоје ремек дело,
отровану, голу заносом ме боли,
и ко многи други сад сам покошена
у људско и јадно што у телу гори!


Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

Љубавна поезија

Родољубива поезија

Најлепша љубавна и родољубива поезија свих времена великих песника целог света из свих векова. Проза - кратке приче. Песме читајте и ћирилицом и латиницом.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако преузимање и јавно објављивање обавезно навести извор преузетог текста | Архива овог сајтаАрхива овог сајта