На целој земљи један човек,
Једна ватра над целим селом –
На грудима талисман као лек.
Самоћу, живот – седе власи дубе,
Бељи је свагог убогог дана,
Кад само чујеш сопствене трубе
И тако сама тек себи одана.
• С руског препевао Анђелко Заблаћански
Добро дошли на Поезију суштине, сајт за књижевност, а пре свега поезију. На овом сајту можете читати најлепшу поезију добро познатих песника, али и оних за које до сада, можда, нисте знали.
Где ми је мир Непробојни мир Гвоздена јабука Теме ми је стаблом пробила Глоћем га Вилице сам оглодао Лишћем ме оковала Брстим га Усне сам об...