На целој земљи један човек,
Једна ватра над целим селом –
На грудима талисман као лек.
Самоћу, живот – седе власи дубе,
Бељи је свагог убогог дана,
Кад само чујеш сопствене трубе
И тако сама тек себи одана.
• С руског препевао Анђелко Заблаћански
Добро дошли на Поезију суштине, сајт за књижевност, а пре свега поезију. На овом сајту можете читати најлепшу поезију добро познатих песника, али и оних за које до сада, можда, нисте знали.
Да ли ћу понети собом и своју бољку и шарени сноп земаљске радости које? У коју ће Бог звездану далеку шкољку ставити сутра повраћено срце м...