Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Маријана Соломко | САМОЋА



Један сунцокрет у пољу целом,
На целој земљи један човек,
Једна ватра над целим селом –
На грудима талисман као лек.

Самоћу, живот – седе власи дубе,
Бељи је свагог убогог дана,
Кад само чујеш сопствене трубе
И тако сама тек себи одана.

      • С руског препевао Анђелко Заблаћански


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајтаАрхива овог сајта