Textual description of firstImageUrl

Маријана Соломко | САМОЋА



Један сунцокрет у пољу целом,
На целој земљи један човек,
Једна ватра над целим селом –
На грудима талисман као лек.

Самоћу, живот – седе власи дубе,
Бељи је свагог убогог дана,
Кад само чујеш сопствене трубе
И тако сама тек себи одана.

      • С руског препевао Анђелко Заблаћански



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des