Маријана Соломко – САМОЋА Један сунцокрет у пољу целом, На целој земљи један човек, Једна ватра над целим селом – На грудима талисман као лек. Самоћу, живот – седе власи дубе, Бељи је свагог убогог дана, Кад само чујеш сопствене трубе И тако сама тек себи одана. • С руског препевао Анђелко Заблаћански Маријана Соломко Facebook Twitter Linkedin Pinterest ПОДЕЛИТЕ НАЈЛЕПШУ ПОЕЗИЈУ