Textual description of firstImageUrl

Маријана Соломко | РУСКА ДУША




Грлим гитару кô нежну жену,
Кô попрсје дотичем јој жице.
Лабудицу муком заробљену
С пробуђеном сузом јој низ лице.

Живети? Живот још туге воде.
Веровати? Не верујем дану.
Седам жица на гитари, роде,
У руску душу могу да стану.

Талас с таласом у њој се спаја
Магичне влати сребрне траве
Нада мирна – чека до бескраја
Пред ветром поносне трске праве.

У руску душе може да стане,
Седам жица на гитари, роде.
Вероваће – и зори кад сване.
Живеће – и кад туге је воде.

      • С руског препевао Анђелко Заблаћански



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана