slike pesnika

Маријана Соломко | РУСКА ДУША




Грлим гитару кô нежну жену,
Кô попрсје дотичем јој жице.
Лабудицу муком заробљену
С пробуђеном сузом јој низ лице.

Живети? Живот још туге воде.
Веровати? Не верујем дану.
Седам жица на гитари, роде,
У руску душу могу да стану.

Талас с таласом у њој се спаја
Магичне влати сребрне траве
Нада мирна – чека до бескраја
Пред ветром поносне трске праве.

У руску душе може да стане,
Седам жица на гитари, роде.
Вероваће – и зори кад сване.
Живеће – и кад туге је воде.

      • С руског препевао Анђелко Заблаћански


Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

Љубавна поезија

Родољубива поезија

Најлепша љубавна и родољубива поезија свих времена великих песника целог света из свих векова. Проза - кратке приче. Песме читајте и ћирилицом и латиницом.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако преузимање и јавно објављивање обавезно навести извор преузетог текста | Архива овог сајтаАрхива овог сајта