Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Маријана Соломко | РУСКА ДУША




Грлим гитару кô нежну жену,
Кô попрсје дотичем јој жице.
Лабудицу муком заробљену
С пробуђеном сузом јој низ лице.

Живети? Живот још туге воде.
Веровати? Не верујем дану.
Седам жица на гитари, роде,
У руску душу могу да стану.

Талас с таласом у њој се спаја
Магичне влати сребрне траве
Нада мирна – чека до бескраја
Пред ветром поносне трске праве.

У руску душе може да стане,
Седам жица на гитари, роде.
Вероваће – и зори кад сване.
Живеће – и кад туге је воде.

      • С руског препевао Анђелко Заблаћански


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајта