Кô попрсје дотичем јој жице.
Лабудицу муком заробљену
С пробуђеном сузом јој низ лице.
Живети? Живот још туге воде.
Веровати? Не верујем дану.
Седам жица на гитари, роде,
У руску душу могу да стану.
Талас с таласом у њој се спаја
Магичне влати сребрне траве
Нада мирна – чека до бескраја
Пред ветром поносне трске праве.
У руску душе може да стане,
Седам жица на гитари, роде.
Вероваће – и зори кад сване.
Живеће – и кад туге је воде.
• С руског препевао Анђелко Заблаћански
