slike pesnika

Маријана Соломко – РАЗГОВОР СА СЕСТРОМ



marijana-solomko
Oстала је празнина кревета,
Без твоје главе, злата у коси,
Са простирке кô да си отета;
Вај, набор сваки пустош доноси.

Причале смо о злу сила таме;
Све делиле као душа једна;
У тежини речи нас две саме –
Тонуле у мисао до самог дна.

Причале смо о умору који
Човека разједа изнутра тек,
О души што у љуштури стоји
И бесмислу кроз цео људски век.

О стаблу погнутом, свитом одвећ
Јабуке беле – јабучару белом,
Где људско тело сто година већ,
Притиснуто је сопственом бедом.

И да златне косе октобарске
Врло брзо – пола њих оседе.
Од тамне и светле усуда маске,
На зиду живота сенке бледе.

А све то беше почетак краха,
Подземна биљка – у раку пад...
Јави се, већ је много страха
Што твога лица не видим склад.

Разговор наш почео је тек,
А разбијен је кô јата птица клин –
Изнад планина што нуде нам лек,
Разговор дубок – опор кô пелин.

Отишла си од нових епова...
Оста кревет без златне ти косе,
Моја ћутња – будућих векова,
Беле сове самоћи пркосе.

      • С руског препевао Анђелко Заблаћански

Можда вас и ово занима

Најлепша љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена. Много добрих и познатих великих песника. Прелепа српска љубавна поезија

Српска родољубива поезија

Најлепша и најбоља српска родољубива поезија. Родољубива поезија великих познатих песника.
Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштине Поезија суштине | Сва права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива сајтаАрхива сајта

Најлепше родољубиве, мисаоне, описне и љубавне песме српских, руских, француских, немачких и песника из целог света. Проза - кратке приче.