Textual description of firstImageUrl

Марија Лесан | ОСМИШЉЕ ПОЈАВА


Што је било - више неће бити
Отуда не постоји моје Ја
Док успомене
Безусловна стварност
И привид слободне будућности
Пишу концепт личности
Ми песници препричавамо у нас срочено
Надајући се да је свеопштем Ја
Ближи онај у кога је садржај пунији
Иако би свако од нас најрадије одабрао позив
У коме Знање светлости није плаћено мрачном страном бола
И свако би више волео
Да се сав прогрес природе улива у његово добро
Док другог избора немамо
Смејемо се због осмишља појава
Због чијих би кретања и гибања најрадије плакали
И тај осмех који говори колико смо собом порасли
Краси нам лица међу инфериорним
Док га сами никако и никада нисмо изискивали
Мрмљамо себи у браду
Чисто да не изгубимо осећај живота
Иако је свака безусловна процена њега
Била мимо наших стремљења
Док је љубав увек више била дар
Неголи је била стварност бивства.



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста | Copyright W4ME™-des