Textual description of firstImageUrl

Владимир Мајаковски | ВОЛИМ



Бродови - 
и они у луке се слише. 
Возови - на станицу терају и они. 
А мене ка теби нешто тим више - 
јер волим - 
вуче и гони. 
Пушкинов витез у подрум се скрива, 
циција у своме новцу да ужива. 
Тако ти се враћам 
ја, драга, предано 
Моје је то срце, 
с дивљењем га гледам. 
и гар 
са себе спира, брије се и мије. 
Тако и ја, 
теби враћајући се, 
зар 
не одлазим кући, 
зар није?! 
Коначној се враћамо мети. 
Смртне земаљско наручје веже 
Тако 
тек што растанемо се 
ја и ти, 
непоколебљиво ти 
тежим.



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des