1.
Да ли те ико на крају пута чека?
Је ли ти небо празно без човека?
Или си мрачна што знаш да горе има
Једно још мрачније сунце, из кога бије зима?
Или знаш таму јутра које не осване?
И колико пепела од једног сунца остане?
2.
Је ли твој сјај твој говор? Јеси ли
засјала кад су те о језик обесили?
И кад ми се глава с блатом помешала
поруку ми шаљеш с небеских вешала?
И док ме је џелат у конопце плео
шта сам то у твоме сјају разумео,
па ћутим пред људима што ме хлебом госте
и пред судијама спремним да опросте?
Да ли те ико на крају пута чека?
Је ли ти небо празно без човека?
Или си мрачна што знаш да горе има
Једно још мрачније сунце, из кога бије зима?
Или знаш таму јутра које не осване?
И колико пепела од једног сунца остане?
2.
Је ли твој сјај твој говор? Јеси ли
засјала кад су те о језик обесили?
И кад ми се глава с блатом помешала
поруку ми шаљеш с небеских вешала?
И док ме је џелат у конопце плео
шта сам то у твоме сјају разумео,
па ћутим пред људима што ме хлебом госте
и пред судијама спремним да опросте?