И нигде Косова
Ни реч
Нико у уста
Да га узме
Одједном тишина
Тешка оловна
А Косово
Нико да и не спомене
Одједном страхота
Улази и мрзне кости
О Боже зар га нико
Не брани
Косовом се више нико
Не буса у груди
Боже подсети песнике
Заборавише га наши људи
Косово изворе нашега рода
Тако ти Бога не одлази
Промениће се и владари
Поврати се мораш ради
Нашег опстанка
Вратимо се на њега
Ми рођењем родом везани
