твоје руке
када сврате,
као да неће,
на груди
моје:
жељне,
набрекле,
похотне.
Дрхте,
чекају,
не говоре.
Ти
не журиш.
Недељу дана дажд ромиња, Корито речно пуно муља; Досадно, горко; и дан тиња, Као лампа без капи уља. По стрејама по ваздан чучи Голубље јато...