Textual description of firstImageUrl

Крстивоје Илић | СОНЕТ СКЛАДА



Распоред дати свакој ствари,
порекло свакој птици, пчели,
и ноћи, која сном крвари,
и патњи, коју нисмо хтели!

И дати љубав, мирис, негу,
облику сваком што нас штити
од смрти — где се змије легу,
кад сиђе демон плаховити!

А затим када се све утиша,
склонити стрелца, циљ и нишан,
и наћи себи смер и стазу;

тамо, где нико није хтео,
да крене на пут: тешки вео,
припада земљи, а крв мразу!



Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана