Textual description of firstImageUrl

Крстивоје Илић | СОНЕТ ЉУБАВИ




               Славки

Јутрос ти ветар шаље сонете о равници:
надлећу младе речи, и слогови, и слова;
сонети – то су тела: куцају дамари, живци,
уморни од лутања, од прогонства и лова!

За њима жуде птице, и богови, и цвеће,
нема ни једног стабла које их не помене;
у сонетима је сунце од самог неба веће,
и зато у срцу света долази до промене!

А теби, тако тихој, шта ли сонети значе:
да ли ти крв и душа зашуме много јаче,
кад их из мојих уста, из патње, из бескраја,

принесу твоме уху далеке, страшне силе;
изреци, и прекриј ме са покровом од свиле,
па онда моли земљу да нас у смрти спаја!



Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана