Textual description of firstImageUrl

Крстивоје Илић | ОРАХ У ВИЛА-ЛЕСЦИ



Ископан је орах, склоњено корење,
ничег више нема, ни сенке, ни плода,
али се у ноћи још на њега пење,
онај плави дечак, старом стаблу одан!

Још осећа укус језгра које топе
уста што су вечно испуњена глађу,
и слуша у крошњи кад прилазе стопе,
оца, које желе у сну да га нађу.

Где је данас орах, и отац, и претње,
да ће дугим прутом с врха да га скине,
данас, кад долази, у часове летње,
пустом завичају, надомак планине!

Ко се то са нама стално поиграва,
са детињством што је остало у свему
одговора нема — тихо ниче трава,
где је био орах, и можда — у њему!



Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана