Textual description of firstImageUrl

Крстивоје Илић | НА МЕСТУ УСПОМЕНА




Још тамо цветају багреми и зове,
и ниски ветрови таласају жита —
а Бог љубави наше псалме чита,
да старе молитве претвори у нове!

Још се песма звезда у тишину слива,
у ноћима ведрим, изнад наших тела:
твоја кожа светли, као свила бела,
и храни земљу врелом цвашћу ткива!

Ни снови се нису склонили у таму —
где мртве љубави у срушеном храму,
последње речи шаљу у слух света!

Мада за њих нико и не мари —
ни ми, чије су руке постали олтари,
а радост одавно — на крст разапета!



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана