Textual description of firstImageUrl

Крстивоје Илић | ЕЛЕГИЈА НАД ГОРАМА И ВОДАМА




Све овде вечно ћути, и ћути Бог у свему,
тишина прима у слух прастару анатему!

Некуд је утекла реч, клетва умрлог рода,
за којом анђео тужи изнад гора и вода!

Погледај страшни запис, гипка орлова крила,
и змију што је сунце отровом задојила!

И зови: не из тела, чији је разлог нижи;
призивај као стабло, па вечну ноћ приближи!

Било је једностано, пре ових мутних мена
ти си волео бескрај, а тебе — дивна жена!

Сад ти измиче време, назиреш дно сасуда,
и жудиш другом свету — али како, и куда!

И тамо, све је исто: гладна су уста лавља,
из напорног сатворства, исти се Бог обнавља!

На Церу, 15. 5. 1997.



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана