Textual description of firstImageUrl

Коста Рацин | СЕЉАЧКА МУКА



Поред њива, поред бара,
поред ниских обала,
вода тече, вода носи
сељакове муке тешке
његове сузе и јадове.

Извор вода извираше,
плодно поље залијеваше ‒
плодно поље род родило. ‒

Ноћу зар је куга ишла
зар је с њиве плод убрала
па је амбар остао празан!

Сунце свијетло свијетлило ми
гора ми се зеленила ‒
а у гори птица пјева.

Камен му је на груди пао
змија му је кости стегла ‒
срце сеоско ‒ увијек тужно!

Ко то сипа, ко то роси
овај мраз што све покоси
по њивама пшеничицу
гроздове по винограду?

Па се жито не зелени
па се грожђе не румени
па од пусте муке сељак
среће нема ‒ довијека?



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана