Textual description of firstImageUrl

Коста Рацин | ДАНИ



Као на врату ђердани
низа камења студена
тако на плећа дани су
легли и притисли.

Јесу л' то дани ‒ јесу ли
тежачке муке големе.

Устани јутром раније
врати се ноћу касније,
ујутро радост понеси,
навечер тугу донеси ‒

ах, проклет нек и остане тај
живот пасји, ужасни!

Роди се човјек ‒ роб буди,
роди се човјек ‒ скот умри,
скотски ми живот пролази
за друго, туђе богатство.

За туђе бије дворове
копај си црне гробове!

За себе само мучи се,
за себе само пати се
нижи си ђердан дана свих,
нижи си алке коване,

нижи си ланац жељезни
што око врата гуши те!



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана