slike pesnika

Коста Рацин – БЕРАЧИ ДУВАНА



На кантару хладном тучем да га мјере,
а могу ли да измере.
наш духан, нашу муку,
наш слани зној!

Од ране зоре у јутрима летњим
до касно доба у вечери зимске
он гладно пије тугу нашу
и зној и крв и снагу сву.
Жут ‒ жутим прави наша лица бледа
и жуту нам гошћу у груди носи.

У јутра росна, у праскозорја свежа
погнути по пољима радним
замишљени ми га беремо.
Лист по лист кидај,
лист по лист нижи,
лист по лист преврћи, притишћи,
лист по лист њежно и тужно ређај
и на дуге ниске од капљица зноја
и наде с клетвом и зеленим јадом,
с погледом тврдим у очима мутним
по крхким листовима, жутим ко злато
причу горку о животу клетом
нанижи безгласну а тако јасну.
Та не знаш ли?

Дође ли дан да се он мери ‒
мере му нема, у грудимаа дуби
а да не стане и дна не нађе
не туга већ клетва, и у очима мутним
и против воље сама се диже
олуја.

Кантар односи лишће златно
а у грудима љуто таласи бесне
од жуте муке ‒ жутог дувана
и жутог зноја са руку наших!


Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

Најлепша љубавна, родољубива, описна лирска поезија песника из целог света

Љубавна поезија

Родољубива поезија

Најлепша љубавна и родољубива поезија свих времена великих песника целог света из свих векова. Проза - кратке приче. Песме читајте и ћирилицом и латиницом.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако преузимање и јавно објављивање обавезно навести извор преузетог текста | Архива овог сајтаАрхива овог сајта