
чесма дарује
путника јутарњом
водом.
(Знам да се задовољим
оним што ми је
дато.)
Овде у врту
не постоји
време.
Славуј не прекида
песму: људски
глас нестаје,
да се камен
врати у
плави
сан.
Тако су пливале: глава и лира У даљину што узмаком цвета. Лира је уверавала: мира! Усне су понављале: штета! Од крви – сребрн, од сребра – К...