
Небо напушта
овај свет:
време више
не тече.
(Затворених очију,
задржавамо дах.)
Не примећују ни
повратак ласта.
Престаје киша:
замириса месец.
У даљини трепери
плава тама
(да се од земље
отиснемо).
ПОДЕЛИТЕ ЛЕПОТУ ПОЕЗИЈЕ
Facebook
Twitter
Copyright Copyright © 2012 -
Поезија суштине Поезија суштине | Сва права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива сајтаАрхива сајта
Најлепше родољубиве, мисаоне, описне и љубавне песме српских, руских, француских, немачких и песника из целог света. Проза - кратке приче.