Textual description of firstImageUrl

Јуре Каштелан | ПЈЕСМЕ О МОЈОЈ ЗЕМЉИ



          Пјесма прва

Лијепа је ова земља. Мени најдража. Нигдје толико алги
Као у ували мога дјетињства. Ливаде и коњи неседлани.
Колико ријека и слапова. Дођи,пријатељу.
Ми смо на Балкану. У Југославији.
Подијелит ћемо хљеб и радост и тугу ако си тужан.
Ми знамо како рана пече и како боли нож.
Има и јабланова до неба и сунца за све сликаре и купаче
И бистрих вода брзица. Видјет ћеш сам.
Видјет ћеш земљу сву на длану. Такву какова јесте.
И згаришта гдје су била. Све ћемо ти рећи.
Тамо код новоградње: још јучер вјешала
Гдје смо са Титом устали пркосећи.
Знаш гдје је Балкан, Југославија – на Балкану.
Земља социјализма. Можеш и водом и зраком. Дођи и види.
Истина је наша крвљу записана.
Гледај и мјери куда ти се свиди.
Лијепа је ова земља. Мени најдража.
У њој смо далеки друже и за те умирали.
Лијепа је ова земља. Социјализам на Балкану.
У њој смо крв и снове и за те, друже, дали.


          Пјесма друга

Лијепа си земљо моја, и складна ко водарица
С крчагом на глави
Бијела стада и лађе на пучини
И зуј пчелињака и уље маслиника
Волим твоје свијетле пјесме и тужне
У којима ме мајка зибала
Свјетлост твоју – ово прољеће што је морало доћи
Прољеће твоје и наше
С трактором преко њива
Лијепа си земљо моја, као слобода, као очи
Твојих јунака што и преко смрти гледају
Колико мртвих под твојим росним травама
И кад их вјетар чешља – они пјевају
И у грлу твојих ријека – они пјевају
И у пјесми твојој – они пјевају
И у пркосу твоме – они пркосе
И у животу твоме – они живе
И у истини твојој – они су истина!
Волим те јер си отрла сузе биједи и своју љепоту
Човјеку дала.
Отворила си школе и паркове с плавим и модрим цвијећем
И одмаралишта. И међаше рушиш и ружу залијеваш
На прозорима из којих је зјапила биједа.
И кад се диме димњаци твојих творница –
Бране твоју истину
И кад рудари у утробу земље силазе –
Бране твоју истину
И кад стројеви штампају “Манифест „ и „Октобарску“
Бране твоју истину.
И кад те гледам будућу –
Ја пјевам твоју истину.
Пјевам тебе, али још више снагу која те родила.


          Пјесма трећа

Била си у оковима –
Тко ти је ланце скинуо?
У мраку –
Тко те је на пут извео?
Тко ти је вратио вид
И осмијех неуништиви?
Била си на вјешалима –
Тко је уз тебе стао?
Вјеран у смрти и у глади,
Вјеран у јами и пред зидом,
Вјеран на нишану, вјеран у животу!
Крилатој –
Тко ти је снагу дао?
Побједом –
Тко те обасјао?
Тко ти је име на све вијеке
И за све народе освјетлао?


          Пјесма четврта

Девет зора низ девет твојих вода,
Низ воде плове саме крварине.
Колико робља, скела и возара
У мрком мраку црне царевине.
Девет зора низ девет твојих гора,
Огњем ти горе села и градови,
Глава на копљу, трупови на коцу,
А изнад трупла полумјесец плови.
Девет по девет колико је ножа,
Колико глади, колико харача.
О колико си пута, земљо, погледала
Смрти у лице лицем испод мача.
Девет по девет колико ријека крви,
Све сами лелек, јаук и вјешала.
Од туге је и зора на уранку
Над твојом раком мраком помрчала.
Девет зора низ девет твојих вода,
Низ девет гора и девет планина,
А десет је радост раскриљена,
Као прољеће, моја домовина.


          Пјесма пета

Расти сретна под сунцем, расти
у јаслама дјечјим.
Расти и цвјетај , земљо радних људи.
И нека мир
над твојим пољима влада,
мир твојим лађама на пучини,
и твоме дану што се ведар буди.
Расти сретна да сви народи виде
са страна свих са југа и сјевера
Како се рађа и како се воли,
како се брани земља пролетера.
И нека мир
над твојим људима влада,
мир твоме рудару и твоме ратару,
мир градитељу и твоме чувару,
мир твојој срећи у води и у зраку,
у пјесми стројева
и у сјају жита.
Расти и цвјетај под звијездом слободе
под руком Партије
и под срцем Тита.



Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана