Ова застава између два боја крвава.
Теби ове пјесме. Само теби, још нерођени,
управљам руке што их зора већ обасјава.
Пристижем струјама бистрим и брзацима ријека.
Сновима, гледај, слобода кормилари.
О небо, сунце у коријену трава, мене већ чека
широки пут и облаци чергари.
Не лете само птице. Гледај земљу у лету,
тај сан који постаје јава.
Теби ове пјесме. Само теби, још нерођени,
управљам руке што их зора већ обасјава.
