Знало га је све Приморје модро и засјеци око
Планине па и даље и још даље
Умро је окренут мору
Пјевач а и фрулаш да би и камен заиграо и гуслар
је био тај идол моје самоће. Носио је за ухом
Стручак босиока и гранчицу маслине на
Глави од гусала
– Што гледаш у море кад не видиш? Што видиш
Кад увијек гледаш? – питали га.
Не видим, слијеп сам од рођења. Али у срцу,
Под челом својим носим дијете жељно које још
Није видјело море, кад прогледа нека море гледа.
Умро је окренут мору
