У законе вјечности моје дјевичанство.
Баците у мора, у оцеане, громовима предајте ме.
Владари земље, мир и сан ми дајте.
Нека војске ваше не звоне копитама.
Нека сузе не теку.
Извадите ме из плочника и улица, из прагова тамница и катедрала.
Нека ме муње и буре бију.
И звијезде да ме круне.
И ти, руко која дижеш длијето, не дај ми живот човјека.
Не дај ми срце и разум и очи које гледају.
У мраморна мора, у сне и магле вратите ме.
Владари земље, мир и сан ми дајте.
И ти, руко која дижеш длијето, не буди ме.
Не дај ми очи које гледају злочин.
И ти, руко која дижеш длијето, не дај ми живот човјека.
Не дај ми срце и разум и очи које гледају.
У мраморна мора, у сне и магле вратите ме.
Владари земље, мир и сан ми дајте.
И ти, руко која дижеш длијето, не буди ме.
Не дај ми очи које гледају злочин.
