Textual description of firstImageUrl

Јован Јовановић Змај | ТИХО НОЋИ



Тихо, ноћи,
Моје сунце спава;
За главом јој
Од бисера грана;
А на грани
К'о да нешто бруји -
То су мали
Сићани славуји:
Жице преду
Из свиленог гласа,
Откали јој
Дувак до појаса,
Покрили јој
И лице и груди, -
Да се моје
Сунце не пробуди.



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана