Моје сунце спава;
За главом јој
Од бисера грана;
А на грани
К'о да нешто бруји -
То су мали
Сићани славуји:
Жице преду
Из свиленог гласа,
Откали јој
Дувак до појаса,
Покрили јој
И лице и груди, -
Да се моје
Сунце не пробуди.
Добро дошли на Поезију суштине, сајт за књижевност, а пре свега поезију. На овом сајту можете читати најлепшу поезију добро познатих песника, али и оних за које до сада, можда, нисте знали.
Упалила сам свећу, и у Тебе гледам. Борим се да успем, све да Теби предам. Кад пред Тобом станем, више речи нема, неко покајање почне да се ...