Textual description of firstImageUrl

Јован Јовановић Змај‎ | ПОД ПРОЗОРОМ



Небо је тако ведро,
поноћ је тако тија,
ал' моје срце није -
жеља ми жељу вија.

Док једна бурно лети
да ми те из сна буди,
већ друга тихо љуби
премиле твоје груди.

Сад нежна твоја душа
милине дивне сања, -
а има л' лепша санка
од топла миловања!

О сиђи, драга, сиђи,
топла те љубав чека,
поноћ је тако тиха!
Трава је тако мека!

Да нас од света скрије,
бледи ће месец заћи, -
ал' ја ћу и у мраку
усташца твоја наћи.

(1860)



Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана