slike pesnika

Јован Јовановић Змај‎ – НЕГДАШЊЕМ ПРИЈАТЕЉУ



jovan-jovanovic-zmajДа ти Бог да много љета,
А што више с отим боље,
И дуката пуста злата,
Да те пуно задовоље!

Ал' ја видим једног старца,
У дубини даљних дана,
Седа коса, борно чело,
Прошлост му је пуна рана.

На штапићу иде, клеца,
Јад га тишти, јад големи;
За њим трче мала деца,
Он их моли: Опрост'те ми!

Очи су му пуне суза,
Речи су му пуне јада,
Он се сећа доба снаге,
Он се сећа доба млада.

Он се сећа доба рада,
Што га грешно, подло страти,
Што се више никад, никад,
Никад, - не поврати.

Обилази цркве, порте,
Гробља стара, гробља нова,
Иште сенка опроштења
Од пепела, од гробова.

Куд год иде, злато даје,
За листове неке старе,
Дркћућом руком их дере,
Очи су му разажаре.

"Мила децо, мили Срби,
Ох, идите путем правим, -
Младост моју, клетву моју,
Не могу да заборавим!"



Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

Најлепша љубавна, родољубива, описна лирска поезија – песника из целог света

Љубавна поезија

Родољубива поезија

Поезија суштине је сајт за поезију и прозу песника целог света и свих векова. Само овде песме можете читати ћирилицом и латиницом. Лепота је у поезији

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива овога сајтаАрхива овога сајта