Још најближе стоје постојаној срећи;
Да не питаш никад – зашто јади ови,
А не који други, а не који трећи.
Љуби, љуби силно, увек истоветан;
У љубави само можеш јасно знати,
Како мало треба да се буде сретан
И сто пута мање да се вечно пати.
И умри да спасеш веровање чисто,
Да си кадгод стао пред истином голом;
И да у животу ниси једно исто –
Једном звао срећом, а други пут болом.
