Теби су пружене њине чисте руке:
За Твоју су они пали величину,
На Твој знак принели све сузе и муке.
Свака беше за Те рана која тишта,
А свака реч ехо Твога страшног слова:
А сада ти кличу само с губилишта,
И сад су нам гробља већа од градова.
Благослови, Благи, оне што су пали
Под нож кривоклетца у подножје крста,
Ни велики преци нису друго знали
Тим путем у сенци Твог великог прста.
Благослови, Добри, њихов траг што сјаји,
Трубу мртвих увек пуну Твога даха.
И на вечној бразди њиних корачаји,
Мач мртвих позлаћен златом твога праха.
(Американски Србобран, 17. септембра 1942)
