Ана Ахматова
Бацио сам речник на обалу,
победу злоречја, згражавања,
талог времена, пучину сусталу
од сваког јуче, данас и трајања.
Стаклом просућу шаку ћилибара
јесењег дана. Крик стаклом плови
кад загребу га дивни цветови,
насликани руком јануара
ведрог дана. Допусти нек гуди
стиснуто срце, у оку погледи.
Осети жмарце на самом лицу
кô признање бљеску немира
седој коси. Сребрну круницу
уместо трња ловор кад дира.
• С руског препевао Анђелко Заблаћански
(Из књиге Од Пушкина до Капустина, 2019)
