Textual description of firstImageUrl

Јосиф Бродски | СОНЕТ (1964)




      "Седи венац ишла сам да питам..."
     Ана Ахматова

Бацио сам речник на обалу,
победу злоречја, згражавања,
талог времена, пучину сусталу
од сваког јуче, данас и трајања.

Стаклом просућу шаку ћилибара
јесењег дана. Крик стаклом плови
кад загребу га дивни цветови,
насликани руком јануара

ведрог дана. Допусти нек гуди
стиснуто срце, у оку погледи.
Осети жмарце на самом лицу

кô признање бљеску немира
седој коси. Сребрну круницу
уместо трња ловор кад дира.
• С руског препевао Анђелко Заблаћански



Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана