Textual description of firstImageUrl

Јосиф Бродски | ГЛАГОЛИ



Свуда око мене неми глаголи,
налик туђим главама
глаголи,
гладни глаголи, голи глаголи,
главни глаголи, глухи глаголи.
Глаголи без именица, глаголи —
само.

Глаголи што векују у подрумима,
говоре — у подрумима,
роде се — у подрумима
неколико спратова испод
светског оптимизма.

Свако јутро они одлазе на рад,
малтер мешају и тегле камење,
али, градећи ту град, не граде град,
него својој усамљености надграђују
знамење.

Одлазећи, застану уз сваку реч,
ко да односи их туђа успомена,
кад одједном на Голготу стижу већ
у ритму трију глаголских времена.

Изнад њих — строп неба неми,
баш ко изнад гробља чавке,
и ко усамљеник
испред двери затворених
неко лупа, укуцава чавле
у прошло,
у садашње,
у будуће
време.

Нико неће доћи, нико да их склони.
Бат чекића
вечито ће да им звони.
Земља-хипербола тоне испод њих
Небо-метафора лебди изнад њих.



Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана