Textual description of firstImageUrl

Јохан Волфганг Гете‎ | БЛИЗИНА ДРАГОГ



Мислим на тебе кад се од сунца запали
пучина сва,
Мислим на тебе кад месец устрептали
над извором тка.

Видим те кад на путу далеком спазим
узвитлан прах,
сред ноћи, кад човека на уској стази
обузме страх.

Чујем те кад се све море усколеба
уз мукли хук.
Слушам у лугу кад испод целог неба
завлада мук.

Ти си уз мене, блискошћу својом расплину
даљину сву!
Залази сунце,скоро ће звезде да сину.
О, да си ту!



Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана