што никада дошао није
и сад је свака пригнула главу
те са стидом бол свој крије;
а задња ласта,
што пролете југу
и последње Снове нам узе...
да Капље, што дрхте на танану листу,
знам руже...
наше су сузе.
1929.
Добро дошли на Поезију суштине, сајт за књижевност, а пре свега поезију. На овом сајту можете читати најлепшу поезију добро познатих песника, али и оних за које до сада, можда, нисте знали.
Над звјезданим многостручним сводом, над домаком умнога погледа, под врховним небосклоном неба, гдје се млада непрестано сунца, искресана ру...