што никада дошао није
и сад је свака пригнула главу
те са стидом бол свој крије;
а задња ласта,
што пролете југу
и последње Снове нам узе...
да Капље, што дрхте на танану листу,
знам руже...
наше су сузе.
1929.
Јелена Спиридоновић Савић – С ЈЕСЕНИ
што никада дошао није
и сад је свака пригнула главу
те са стидом бол свој крије;
а задња ласта,
што пролете југу
и последње Снове нам узе...
да Капље, што дрхте на танану листу,
знам руже...
наше су сузе.
1929.
