али мораш то да знаш,
на друге пужеве личио није,
личио није – није баш!
Зачас би вам тај господин
на крај шуме отпузао,
у чему се тајна крије,
нико није рећи знао!
Јурио је преко пања,
преко зида, преко крушке,
преко лишћа шушкавога
ил' поспане неке њушке…
Чак се и зец забринуо,
хватао за дуге уши,
зар титулу брзог краља
тај ће пужић да му сруши?!
Ал' баш пужа за то брига,
ено њега пољем жури,
на питања како, зашто,
он намигне и одјури!
Или сан је или јава,
ни ти сада то не знаш,
ал' најбржи он је био,
био пуж је – био баш!
