Textual description of firstImageUrl

Јелена Глишић | ВУЧКО ПЕНЗИОНЕР



Није више Вучко
могô да издржи
то што је од њега
зека био бржи.

Годинe га стигле,
крзно олињало –
ех, како да форму
поправи бар мало.

Ишао на фитнес
и у теретану,
избјегав’о пиће
и нездраву храну.

Ал’ узалуд вјежбе
и сав труд и мука,
учас шмугне зека
испред старог вука.

Па код меде оде,
савјет да потражи:
– Шта да радим, медо,
пријатељу – кажи?

Насмија се медо,
вуков стари знанац:
– Па ти, Вучко, буди
вегетaријанац!



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана