Јелена Глишић – У НОЋИ ПУНОГ МЈЕСЕЦА

Немирни прсти
приносе уснама
догорјелу цигарету
облак дима разилази се
вукући своје
извитоперене праменове
мрсећи их са
неуредно завезаном косом
на столу чаша вина
до пола пуна
испијаш је –
остаје сасвим празна
ниједне капи на дну чаше
јер
зашто само у теби
да остане празнина
ове јулске ноћи
пуног мјесеца