Textual description of firstImageUrl

Јелена Глишић | ТИ



Ти –
Који у мирној љетној ноћи
Посматраш звијезде небом расуте
И слушаш пјесму зрикаваца
Који ноћас разговараш
са својим анђелима и својим демонима

Ти –
Који се сматраш достојним човјека
Испиши прстом
У, још од дана, врелој прашини
Да ли су анђеоски или демонски шапати
Више утолили глад твоје душе

Ти –
Што знаш – то неће видјети нико
Сем звијезда
Које увијек тек беспоговорно жмиркају



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана