и у њедра цвјетни прах,
а у очи сунца зраке
што виркају кроз облаке.
У уши је цвркут птице,
те шарене пјевачице,
ухватила Сања мала,
па кȏ тајну закључала.
Пустиће их кад се смрачи,
кад се небо наоблачи,
па ће онда све још више
да се сија и мирише.
Добро дошли на Поезију суштине, сајт за књижевност, а пре свега поезију. На овом сајту можете читати најлепшу поезију добро познатих песника, али и оних за које до сада, можда, нисте знали.
Зелен-лисје гору кити, Мирис-цвеће поље шара, А у лугу сироташце Тиху гору разговара: „И ти имаш мајке своје, Горо чарна, горо мила! Па те т...