Мјесец пун
Просуо свјетло на мајских ружа
Уснули грм
Дигоше главе пупољци млади
Жељни да цвату
Заборавише – вријеме им није
У ноћном сату
А мјесец лута поносит горд -
Чини се тако
Не знају руже да сваке ноћи
Он мре полако
Да му је срце ледена стијена
Мртва и гола
Да свјетлост златна само је маска
На лицу бола
И залуд руже пратише небом
Мјесеца пут
Он само неста како и дође –
Блистав и жут
А јутром сунце обасја ружа
Увеле лати
Постеља вјечна младим им бјеху
Траве влати.
