Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Јелена Глишић | МЈЕСЕЧЕВА ЉУБАВ



Без звијезда небом вечерас плови
Мјесец пун
Просуо свјетло на мајских ружа
Уснули грм

Дигоше главе пупољци млади
Жељни да цвату
Заборавише – вријеме им није
У ноћном сату

А мјесец лута поносит горд -
Чини се тако
Не знају руже да сваке ноћи
Он мре полако

Да му је срце ледена стијена
Мртва и гола
Да свјетлост златна само је маска
На лицу бола

И залуд руже пратише небом
Мјесеца пут
Он само неста како и дође –
Блистав и жут

А јутром сунце обасја ружа
Увеле лати
Постеља вјечна младим им бјеху
Траве влати.


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајтаАрхива овог сајта