више нема речи,
саме географске дужине,
линије на мапи,
неколико бројки.
Чак ни то.
А овде капија:
никад нисам усамљеност
замишљао као капију:
помишљао сам
на зид.
И тај узвик стражара у мени:
Стој!
Ко иде?
Ко беше ту?
Добро дошли на Поезију суштине, сајт за књижевност, а пре свега поезију. На овом сајту можете читати најлепшу поезију добро познатих песника, али и оних за које до сада, можда, нисте знали.
Зелен-лисје гору кити, Мирис-цвеће поље шара, А у лугу сироташце Тиху гору разговара: „И ти имаш мајке своје, Горо чарна, горо мила! Па те т...