више нема речи,
саме географске дужине,
линије на мапи,
неколико бројки.
Чак ни то.
А овде капија:
никад нисам усамљеност
замишљао као капију:
помишљао сам
на зид.
И тај узвик стражара у мени:
Стој!
Ко иде?
Ко беше ту?
Добро дошли на Поезију суштине, сајт за књижевност, а пре свега поезију. На овом сајту можете читати најлепшу поезију добро познатих песника, али и оних за које до сада, можда, нисте знали.
Упалила сам свећу, и у Тебе гледам. Борим се да успем, све да Теби предам. Кад пред Тобом станем, више речи нема, неко покајање почне да се ...