Није баш лако сваког јутра
Правити исте покрете
Столица на којој седим
Окренута је према планинама.
Прозор је отворен
Ако се птице предомисле.
Није баш лако вући се даном
Истом стазом, са истим мислима,
Носити твоју љубав као терет,
бреме,
И успут се плашити да га не
испустим.
Кукавица каква сам увек била –
Ни педаљ ван оквира,
Ни врхом у туђе поље.
Није лако молити се да те
мимоиђе
Ужас лепшег дана.
Водити је под руку,
Смешити јој се а не заволети је
Није лако.