Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Јасна Ђурђић | НА ЗИДУ СУМРАКА



Сад се смејем мојим поподневима
Речима које нисам рекла
Ухваћена у замку лако као птица.
Чувала сам их за неко друго време.
Сад га немам више, са косом седом
Омеђеним трајањем
Пред пут.
А немам ништа да понесем..
Шта ли су то други носили?
Нешто вредно?
Неко оправдање?
О, како се смејем док пишем.
Мој завежљај сам одавно распаковала
Све поклонила
Ни зарез не оста у углу собе
На бледој хартији
На зиду сумрака.


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајта