Textual description of firstImageUrl

Јасна Ђурђић | НА ЗИДУ СУМРАКА

Сад се смејем мојим поподневима
Речима које нисам рекла
Ухваћена у замку лако као птица.
Чувала сам их за неко друго време.
Сад га немам више, са косом седом
Омеђеним трајањем
Пред пут.
А немам ништа да понесем..
Шта ли су то други носили?
Нешто вредно?
Неко оправдање?
О, како се смејем док пишем.
Мој завежљај сам одавно распаковала
Све поклонила
Ни зарез не оста у углу собе
На бледој хартији
На зиду сумрака.



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста | Copyright W4ME™-des