О, љубави вјечно млада!
Ти си милост богом дана
У данима људских рана, –
Благосиљам тебе сада!
Ти кô модро, плаво море
На своме нас њихаш крилу,
Сваке ноћи, сваке зоре,
Пружајућ нам срећу милу:
Слатки занос, златне снове,
Васкрс нада, жеље нове.
И све друго, пуно сјаја
Што нам душу с небом спаја!
Благосиљам тебе сада
О љубави вјечно млада!
Ти си извор светог пића –
Моћна причест свијех бића,
Свијех срца и духова,
Васељене и вјекова, –
Твоме царству конца није
Мајко слатке појезије!
