у дно зене
лалошким плесом
равница ме свија
звездани вео
са косе скида
Љеска се варка
невида
Обзор недохватни
ствара:
нова, стара
а иста слика –
пламена грива сунца
у поглед урања
размиче фирангу видика.
Крилати коњ се
видом поиграва.
Стопи се небо
и земља
у љубави смири
заноса крик
пољем се шири.