Textual description of firstImageUrl

Ирена Бодић | УПЛЕТЕНА



Дишеш ли равницо?

У миру свом од вајкада
сафирно небо твоје спава.

Ни трептаја ни корака
нема ни стада,
само звезда
стокрака, земља и трава.

Љуби ме равницо!

Ја ћу тебе тихо,
када на трен ти леђа окренем
и машем,
као да се вратити нећу никада више.

Љуби ме равницо!

Раскопчај,
расплети -
додиром благе, меке,
родне кише.



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана