У миру свом од вајкада
сафирно небо твоје спава.
Ни трептаја ни корака
нема ни стада,
само звезда
стокрака, земља и трава.
Љуби ме равницо!
Ја ћу тебе тихо,
када на трен ти леђа окренем
и машем,
као да се вратити нећу никада више.
Љуби ме равницо!
Раскопчај,
расплети –
додиром благе, меке,
родне кише.