Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Ирена Бодић | СЛОТА



Жарка кугла
са неба јару сипа
по земљиној кори.

Из даха човечијег
нестаје урутак,
титра равница
као да гори,
он слути тренутак.

Олова боја на
небо се навукла,
облак муња цепа,
кида громи гром –
срце човека пуно жеља,
још мало ћути у хладу том.

Несретник
снагу своју
даровао је раду,
док му још теме
од жеге врије
дланове жуљне
на молитву склапа
у тренутку
као вечност
бич на бески –
наду растапа.


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајтаАрхива овог сајта