Равна моја
и хиљаду риђих боја
огрнута
с јесени
свој пород
хуком ветра славиш
између неба и земље
шаптава чежња лелуја
док пуцају ветроломи
од олуја
равном мојом вилински
шапат лута
онако стидно
о љубави.
и хиљаду риђих боја
огрнута
с јесени
свој пород
хуком ветра славиш
између неба и земље
шаптава чежња лелуја
док пуцају ветроломи
од олуја
равном мојом вилински
шапат лута
онако стидно
о љубави.