Песму птица и жаба
Из крешенда отимам
И жваћем пупољке шипка
Храпаво дебло грлим
Голим загрљајем
Талог блатњави
Из себе да отарем.
Талог стида
Болним зглобовима
У ребра мувам
Нудећи љубав
На длану
Бели грозд
Још од сунца озарен
Свако пуце јесте мало сунце
И распуклу дињу
Боје меса
И босиљка струк
И као онај сликар чудни
Нудим крпицу коже своје.
А био је душу запосео
Преплашене песме
Згажени звук.
Крај руба сам легла
Дрхтава од стида
Од слика
Одбегла криком
Жена песник
Коначног облика.
