небо умивено
позлаћеном копреном
сија
сунчане нити
паучину ткају
ту вилинску чипку
по смеђој потки
у мом завичају
плаво, црвено, жуто
вода, мак, жито
зелено руке диже
пут неба
мир Божији
биће хлеба.
Добро дошли на Поезију суштине, сајт за књижевност, а пре свега поезију. На овом сајту можете читати најлепшу поезију добро познатих песника, али и оних за које до сада, можда, нисте знали.
Упалила сам свећу, и у Тебе гледам. Борим се да успем, све да Теби предам. Кад пред Тобом станем, више речи нема, неко покајање почне да се ...