Textual description of firstImageUrl

Ирена Бодић | ЈУТРОМ ЗЕМЉА ПЛАЧЕ



Росе капљу
ветрови дувају топли
прашина засипа очи
земља пуца,
цепа као стара кошуља.

Небо је плаво, озарено
као да ништа није.

Цвили расушена равница
или су то стабла
лишће се свило, суву
земљу лиже.

А небо је плаво, озарено
као да ништа није.

Грчи се трава
цвет упија себе
људи ситно дишу
дремљиво чекају кишу.

А небо је плаво, озарено
као да ништа није.



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана