Textual description of firstImageUrl

Ирена Бодић | ЈУТРОМ ЗЕМЉА ПЛАЧЕ



Росе капљу
ветрови дувају топли
прашина засипа очи
земља пуца,
цепа као стара кошуља.

Небо је плаво, озарено
као да ништа није.

Цвили расушена равница
или су то стабла
лишће се свило, суву
земљу лиже.

А небо је плаво, озарено
као да ништа није.

Грчи се трава
цвет упија себе
људи ситно дишу
дремљиво чекају кишу.

А небо је плаво, озарено
као да ништа није.


Претходно Следеће

Поезија - најлепше љубавне песме српских, руских, француских, немачких, светских песника, родољубиве песме. Проза - кратке приче…

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајтаАрхива овог сајта