Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Ирена Бодић | ЈУТРОМ ЗЕМЉА ПЛАЧЕ



Росе капљу
ветрови дувају топли
прашина засипа очи
земља пуца,
цепа као стара кошуља.

Небо је плаво, озарено
као да ништа није.

Цвили расушена равница
или су то стабла
лишће се свило, суву
земљу лиже.

А небо је плаво, озарено
као да ништа није.

Грчи се трава
цвет упија себе
људи ситно дишу
дремљиво чекају кишу.

А небо је плаво, озарено
као да ништа није.


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајта